//Prof. dr. sc. Željko Mimica: Mito, gnjusan čin!

Prof. dr. sc. Željko Mimica: Mito, gnjusan čin!

 

 

Ove dane kada je jedna od glavnih vijesti primanje mita za operaciju da se osvrnem i dam svoj komentar o tom gnjusnom činu.

 

Otrgnuto iz mojih sjećanja

Sjedim u bolnici, u svojoj radnoj sobi i nešto švrljam po kompjutoru. Taman uronjen u tišinu i udubljen u nekakav tekst začujem glasno kucanje na vratima.

Nevoljko se dignem i otvorim. Tko, ona, pognuta starica plahim očima me moli da je primim. Odmah sam je prepoznao onako pognutu i zabrađenu crnom maramom.

U ruci krunica i štap.

Ulazi mi u sobi i sjedne na ponuđenu stolicu. Ruke sklopljene prebiru krunicu. Tiho prozbori: Sinko evo ja došla tebi na kontrolu. Vala Bogu dobro sam i znaš da sam ti se slobodno pripustila u ruke.

Sinko viru mi za tebe i tvoju čeljad svaku večer izmolim Zdravo Mariju i Očenaš.

Bog te blagoslovio i svaka srića ti bila.

Promatram je i divim se tom zguravom biću s koliko vjere i topline mi se obraća.

Pitam je: Bako jeli sve u redu nakon operacije? Pohvali se: Vala Bogu i tvojim rukama nema problema, kao da si sve rukom odnija.

Odjednom se uzvrpolji i zaturi ruku u džep. U šaci prebire smotani šudarić i prozbori: Evo sinko za tebe sam nešto ponila.

Drhturećim prstima odvezuje šudarić i odlučno mi kaže: Ovo sam ja čuvala za tebe. Moj sin radi u Kanadi i od Božića i Uskrsa pošalje mi neki dolar.

Razmota šudarić i u ruci joj se nađe 100 dolara. Pruža ih prema meni i šapće: Nek ti je s blagoslovom.

Ja se zasramim i pocrvenim kao dječačić i gledajući je u oči odlučno joj vratim ruku. Ona, se podigne i s mukom prozbori: Nemoj sinko, nisam imala više, bit će drugi put kad se Mate vrati.

Iz oka joj suze zaiskriše dok molećivo ruku pruža prema meni.

U toj, koliko neugodnoj, toliko dirljivoj, situaciji mi kroz mozak sine: Koliko bako imate unuka. Njene se oči zaiskriše: Troje sinko.

E sad od ovih 100 dolara, što si namijenila meni, kupi unucima čokolade i koju igračku a ostalo plati misu za moje zdravlje.

Zagleda se u mene i s nevjericom zapita: Je li ti to tako hoćeš?

Da bako, uradi to i svi smo blagoslovljeni.

Plavičastim prstima, sporo i drhtavo vrati dolare i veže šudarić.

Diže se i primi moju ruku te je privuče usnama. Poljubi mi dlan i gegajući se ode niz hodnik.

Koliko života, ljepote i ganuća u jednom razgovoru i susretu.

Taj susret će mi uvijek prizvati krhku i stamenu staricu pogurenu i zabrađenu u svojoj ljepoti, plemenitosti i velikodušnosti.“

 

Prof. dr. sc. Željko Mime Mimica

Doktore, hitno!